[vc_row][vc_column][vc_column_text]
Film „Bratstvo“ biće prikazan u okviru selekcije „Hrabri Balkan“
Danas je na konferenciji za medije Srdan Golubović predstavio članove takmičarskog programa ovogodišnjeg izdanja Festivala autorskog filma – francuskog muzičara, reditelja i fotografa Zigfrida, bosansko-hercegovačku vizuelnu umetnicu i rediteljku Šejlu Kamerić i reditelja i scenaristu Bojana Vuletića.
Na pitanje kako je vratiti se u Beograd nakon prikazivanja njenih kratkih filmova na FAF-u 2013. godine, Šejla Kamerić rekla je da se raduje što će nakon prošle posete Beogradu koja je bila turbulentna sad moći da uživa u gledanju filmova, umesto da prikazuje svoje.
„Ne verujem u takmičenje i nagrade jer umjetnost nije sport. Ovo je politički gest u kojem se određena grupa ljudi treba dogovoriti šta im se dopada i postaviti kriterijum koji odgovara vremenu u kojem trenutno živimo i šta treba priznati kao značajan umjetnički gest. Ne bih voljela koristiti riječi dobro i loše“, dodala je Kamerić na pitanje šta je za nju dobar film.
Bojan Vuletić odrastao je u Beogradu i FAF prati od samog početka, 1994. godine.
„Ovaj festival afirmiše pre svega ideje i istrajao je u svim idealima koje je započeo pre 27 godina“, rekao je Vuletić.
Na pitanje šta je za njega dobar film, francuski umetnik Zigfrid rekao da je to film koji „ubrza otkucaje vašeg srca. Važno je da u filmu ima i grešaka, da on ne bude savršen jer ni život nije savršen. Važna je melodija filma, ali i tišine u njemu“, a zaključio je da su važni i glumci sa kojima radite.
Srdan Golubović se nadovezao na ovo pitanje citirajući Abasa Kjarostamija i rekao da je „dobar film onaj film kome verujemo“, najavivši pritom i projekciju remasterizovane verzije Kjarostamijevog klasika „Vetar će nas odneti“ danas u 17 časova u čast Vojislava Vučinića, osnivača Festivala autorskog filma.
Nakon žirija, obratio se i Frančesko Montanjer, reditelj filma „Bratstvo“ koji će biti prikazan u okviru selekcije „Hrabri Balkan“.
Autor je govorio o tome kako je uopšte saznao za protagoniste svog filma – tri brata i njihovog oca koji žive u ruralnom kraju Bosne i Hercegovine i zainteresovao se za njihovu priču.
„Još 2015. godine sam video reportažu o njihovoj porodici na italijanskoj televiziji. Na fakultetu u Pragu sam upoznao mnogo ljudi iz ovog regiona, ali oni su se razlikovali, nisam znao da postoje takve zajednice. Zainteresovao sam se za dečake i za to kako izgleda živeti u tome okruženju. Ne znam kakva je situacija u Srbiji, ali u Bosni i Hercegovini rat još uvek živi u nekim ljudima.“
Na pitanje koliko je teško bilo zadobiti poverenja protagonista, Montanjer je rekao kako je najteže bilo prići ocu, a da su dečaci bili zainteresovani za njega i kamermana.
„Otac je kasnije pomislio da će mu dokumentarac možda pomoći da izbegne zatvorsku kaznu. Dečacima je bilo lakše prići jer su bili radoznali i kamera im je bila zanimljivija od čuvanja ovaca.“
Reditelj je zaključio da bi voleo da za 10 godina ponovo pogleda film zajedno sa protagonistima kako bi procenili da li je „Bratstvo“ dobra rekonstrukcija njihovog detinjstva.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]