O FESTIVALU
SJAJ SVE JAČI…
(jedna veoma brza istorija FAF-a)
Stvarno ne znam kako sam prespavao početak da to ne primetim, ali tako je bilo – festival je blesnuo odmah nekim ćaknutim, pomerenim sjajem sa prve špice koju je uradio profesor Majdak, te špice sa koje nas je iz nesvesnog gledalo Magritovo nebesko oko, sa koje su svetlele Ejzenštejnove Odeske stepenice, i euforični Velsov lik iz Građanina Kejna, kao i dert Skupljača perja...
Pa iako je zamenik ministra greškom rekao da otvara Prvi festival amaterskog filma, iako su mnogi u početku papagajski ponavljali tu njegovu grešku, i mada su se publika i selektori u kaputima u sali s mukom dogrevali pored stare furune, festival je ipak nastavio da razgoreva svoje sve luđe svetlo u bivšem velegradu u kojem se osećao miris baruta sa fronta i iz uličnih sačekuša...
U varoši okupanoj, okupiranoj u boje Pinka, Grand-parade, direktnih prenosa rata; a ovde, boravili su u Domu sindikata kao u kakvom duševnom azilu ljudi koji bi satima mogli da razgovaraju o Vong Kar-vaju, o Džarmušu ili Romeru, koji bi bukvalno sedeli jedni drugima u krilu na projekciji Idiota Larsa fon Trira, ili bi uskakali na projekciju u DKC-u pravo sa uličnih demonstracija...
Dok je kordon Miloševićeve policije sa šlemovima okićenim cvećem buntovnih studentkinja stajao napolju, odmah pored biskopa u Kolarčevoj... i video sam lepo kako to svetlo još jače plamti kada su počeli dolaziti prvi čudaci iz sveta, iz drugih vremenskih zona, reditelji sa svojim filmovima, koji bi menjali letove i prevozna sredstva samo da stignu do izopštenog Beograda...
Gde bi pevali i plakali uz našu muziku u „Tri šešira“, ili zabavljali publiku na sceni sve dok operater ne popravi ton, ili bi na press-konferencijama zaljubljeno pokazivali slike svojih bivših žena i glumica... i shvatio sam da blešti još više taj sjaj nakon što su studenti ušli u zapaljenu Skupštinu sa natpisom BEOGRAD JE SVET, i video kako dolaze nove generacije naših autora...
Koji snimaju svoje priče zadojeni energijom sa našeg festivala i onim sjajem Magritovog oka, stvarno ništa nije moglo sprečiti taj celuloidni požar da se dalje rasplamsava i širi, ni jednogodišnja pauza zbog sudskog spora, kao ni privremena zabrana projekcije kineske Letnje palate, kada se naša vlast naprasno opet setila da ova fešta postoji, kao ni globalna pandemija...
Kada smo sedeli kao preživelo jato pingvina u Sudnjem danu, sa kljunastim maskama na glavama, nas svega pedesetak u ogromnoj sali – sve je to prošlo, a ostaje iza svake godine radost ovih mladih ljudi, volonterki i volontera, jer učestvuju u nečem što se razlikuje od svega što se u našoj zemlji medijski proizvodi i servira, kao i slična radost onih što su pre tridesetak godina bili mladi...
Od kojih su se neki, verujem, na ovom festivalu upoznali i zavoleli, iz čega su nastala neka deca koja sad drugačije vide onaj ćaknuti sjaj s početka kao i sve autorske filmove, dok smo mi ostali isti, ali sve više ludostima okrenuti što smo stariji, sve više polažući u divni Bunjuelov kredo – Kad bi filmsko platno prosijalo svoju pravu svetlost, univerzum bi iščezao u plamenu...
ISTORIJAT FESTIVALA
Festival autorskog filma Beograd (FAF) je osnovan 1994. godine sa ciljem da domaćoj publici predstavi najbolja savremena, umetnička filmska ostvarenja. Ostvarenja koja se na festivalu prikazuju drugačija su od većine filmova sa redovnog bioskopskog reperotoara – ne teže pukoj zabavi, već traganju za dubljom, realnijom i kompleksnijom slikom današnjeg sveta i čoveka. Broj posetilaca festivala raste iz godine u godinu, što ukazuje na značaj i neophodnost dešavanja ovakve manifestacije.
Ovaj kultni festival umetničkog filma publici predstavlja raznovrstan program sačinjen od pobednika svetskih filmskih festivala, novih ostvarenja reditelja koje publika festivala voli i odlično poznaje, kao i zanimljivih filmova koji pokazuju nove tokove u autorskom filmu.
Festival autorskog filma svake godine ugosti veliki broj renomiranih filmskih stvaralaca, koji pored učestvovanja u programima održe i nekoliko radionica sa studentima.
UDRUŽENJE GRAĐANA „POGLED U SVET“
„Pogled u svet“ je neprofitna, nevladina organizacija, osnovana 2006. godine. Posvećena je organizaciji Festivala autorskog filma (FAF). Ovaj festival osnovao je Jugoslavija film, javna institucija koja se finansirala iz državnog budžeta, 1994. godine. Festival se uspešno odvijao sve dok Jugoslavija film nije započela proces privatizacije. Festival autorskog filma pretrpeo je ovu tranziciju i nije se dogodio 2005. Godine 2006. osnovano je Udruženje građana „Pogled u svet“ kako bi se nastavila tradicija održavanja Festivala autorskog filma.
Članovi Glavnog odbora UG „Pogled u svet“ su profesionalci sa iskustvom u filmskoj industriji. Predsednik odbora je Igor Stanković, izvršni direktor kompanije za distribuciju filmova MegaCom Film, koja je producent Festivala autorskog filma. Od 2006. godine, zajednička saradnja ove dve organizacije proizvela je 14 izdanja FAF-a, sa sve većim brojem posetilaca iz godine u godinu.
ALEKSANDAR SAŠA PETROVIĆ
Aleksandar Saša Petrović (1929-1994) bio je vodeći autor novog jugoslovenskog filma, reditelj, scenarista, esejista, filmski teoretičar. U kinematografiju koja je do tada robovala konvencijama ideologije, literature i teatra, uneo je moderan filmski izraz i novi senzibilitet – kroz otvorenu metaforičnost, snažnu poetsku ekspresiju, nadahnutu sinematičnost i refleksivnost. Svetski uspeh doživeo je sa filmovima Tri (1965 – Glavna nagrada u Karlovim Varima, nominacija za Oskara), Skupljači perja (1967 – Grand prix žirija i nagrada FIPRESCI u Kanu, nominacija za Oskara), Biće skoro propast sveta (1968) i Majstor i Margarita (1972). Film Seobe (Migrations, francuska verzija) je njegovo testamentarno delo, a TV serija Seobe 2 (rađena prema romanu Druga knjiga Seoba Miloša Crnjanskog, najvećeg pisca srpskog jezika u XX veku), ostala je nedovršena.
Od 1995. godine glavna nagrada Festivala autorskog filma u Beogradu nosi ime Aleksandra Saše Petrovića. Plaketu i novčani iznos dobija reditelj nagrađenog filma. Novčani iznos nagrade dodeljuje Fondacija „Aleksandar Saša Petrović“.