a
Lorem ipsum dolor sit amet, consecte adipi. Suspendisse ultrices hendrerit a vitae vel a sodales. Ac lectus vel risus suscipit sit amet hendrerit a venenatis.
12, Some Streeet, 12550 New York, USA
(+44) 871.075.0336
silverscreen@edge-themes.com
Links
Follow Us

RETROSPEKTIVE

POEZIJA PROLAZNOSTI: FILMOVI SAŠE PETROVIĆA

 

Kao i Crnjanski u jeziku, Saša Petrović je pesnik lirske epifanije, svojevrsnog otkrovenja u mediju pokretnih slika. Raskidajući okove kinematografskog robovanja klišeima literature i teatra, on izvore poetskog prosvetljenja nalazi u samosvojno filmskim, sinematičkim kvalitetima svojih kadrova i sekvenci.

I mada veoma različiti, i naizgled nespojivi, epifanijski trenuci Petrovićevih filmova vezani su za samo jedno, „prokleto pitanje“ – pitanje ljudske slobode. Pa i smisao čovekovog bitisanja na zemlji, i ta večna aporija za našeg autora rešava se kroz suočavanje sa slobodom, njenim rajem i ambisom. I kada se prisetimo scene lude jurnjave zaljubljenog para ka umirućem suncu (u filmu Dani), kao i prizora obraćanja Životu preživelog partizana (u remek-delu Tri), najzad i prizora razbacivanja mukom zarađenog perja po putu (iz Skupljača perja), kojem odgovara slika junakovog razbacivanja dukata po zemlji (u filmu Seobe) – ono što osvaja u svima njima jeste nenadano otkrovenje vlastite slobode u svetu. Sve ono što je nekada, za antičkog i srednjevekovnog heroja predstavljalo Bogojavljenje, ili što vizionar Viljem Blejk sažima u stihovima „Videti svet u zrnu peska, beskraj na dlanu ruke, život u jednom danu”, sve to nalazi svoj odraz i odjek u modernom svetu, u poeziji Petrovićevih filmova. Belina i prozračnost perja, kao i blesak sunca u Danima, ili sunčevog odraza u viziji smrtno pogođene divlje patke (u Letu nad močvarom) neki su od lajt-motiva tog filmskog poetskog jezika, analogno kreštanju glasova mrtvih, trešnjama u Kini ili u zavičaju, ili suočavanju sa vlastitom senkom, što poput refrena promiču lirskim univerzumom Crnjanskog. U zovu očišćujućih, nezemaljskih daljina, stremljenju duše ka izbavljenju iz kala materijalnog i propadljivog nazire se onaj metafizički sloj Petrovićevog opusa, neodvojiv od majstorstva njegove režije koja likovnu ekspresiju sjedinjuje sa dokumentarističkom plastičnošću sekvenci.

Sloboda i lepota, u isti mah, nerazdeljive su od zla i patnje u svetu. Sloboda je čoveku data za milost i stvaranje jednako kao i za zločinstvo, i to je nepoznanica u koju kao da se ni Tvorac dalje ne meša. Ova metafizička antinomija i prokleto pitanje, koje je još u delu Dostojevskog našlo svoj najviši izraz – u Skupljačima perja dobija sinematičko uobličenje kao u retko kojem delu sedme umetnosti. U  istom onom perju koje tvori sliku nestvarne lepote, ubiće Beli Bora svog suparnika Mirtu: iz beline će pokuljati mlaz krvi, da nam nagovesti kako sloboda, pored čistote i neoskvrnutosti, u ovom svetu uvek poprima i svoje neželjeno, gnusno naličje. Na ambivalentnostima i protivrečjima egzistencije sazdana je estetika Saše Petrovića; njegovo je vajanje u vremenu poput heraklitovske reke u koju se dva puta ne može ući, a svaki trenutak tek svojim umiranjem i nestankom otvara prostor za onaj budući.

U epifanijskim prizorima slobode treba tražiti pesnički kod, lirski kondenzovanu formulu raskošnog Petrovićevog univerzuma. Podsećaju nas njegovi filmovi na nepobitnu istinu, da je čitavo vreme podareno živućem stvoru tek tren, jedan jedini let nad močvarom – te da iz same kratkoće i nepovratnosti njegove izbija izvor neopisive leopte, sjaja boravka na zemlji.

Ova retrospektiva, koja nam povodom 90 godina od rođenja i 25 godina od smrti,  prikazuje gotovo celokupno stvaralaštvo Aleksandra Saše Petrovića, pravi je način da u njemu upoznamo našeg savremenika i sabesednika.

 

Srđan Vučinić

LET NAD MOCVAROM

RETROSPEKTIVA FILMOVA ALEKSANDRA SAŠE PETROVIĆA (POVODOM 90 GODINA OD ROĐENJA I 25 GODINA OD SMRTI)

 

Subota, 23. XI 19h

Let nad močvarom (17’)

DANI (79’)

Nedelja 24. XI 19h

Petar Dobrović (16’)

TRI (80’)

Ponedeljak, 25. XI 19h

Sabori (13’)

SKUPLJAČI PERJA (94’)

Utorak 26. XI 17h

Putevi (18’)

BIĆE SKORO PROPAST SVETA (84’)

Sreda 27. XI 19h

Zapisnik (16’)

MAJSTOR I MARGARITA (100’)

Četvrtak 28, XI 19h

Rat ratu

GRUPNI PORTRET S DAMOM (107’)

 Petak, 29. XI 19h

Učesnik i svedok: Aleksandar Petrović (Emisija TV Beograd, autor Slobodan Novaković)

SEOBE

Subota, 30. XI 19h

SEOBE 2 (radna verzija)

ČOVEK U RATU

Umetničko veče posvećeno filmskom opusu Predraga Golubovića (1935- 1994- 2019)

19 h     Projekcija kratkih igranih filmova:

Smrt paora Đurice

Tišine

U predahu

 20 h Razgovor o životu i delu Predraga Golubovića

21h

Projekcija igranog filma Sezona mira u Parizu

SEĆANJE, FANTAZAM, PREDOSEĆAJ RATA U OPUSU PREDRAGA GOLUBOVIĆA

 

Rat je ne samo iskušenje i granična egzistencijalna situacija u kratkim igranim filmovima Predraga Golubovića – rat je tu i nužno redukovanje čoveka, svlačenje maske i ruha konvencija koji su neodvojivi od ljudskog lika u svakidašnjem, mirnodopskom životu. Najednom, susrećemo  ljudsko biće ogoljeno na vlastiti nagon za preživljavanjem, vlastitu bestijalnost, ali i na heroizam, i više etičke principe. U prikazu magnovenja ratnih stradanja, Golubovićevi filmovi podstiču nas da se zapitamo o elementarnoj ljudskosti, no može li se uopšte ova „supstancija“ bliže odrediti, definisati? Vezujući sebi oko vrata omču, na drugom kraju privezanu za kola natovarena kukuruzom, i nagoneći upregnute konje da jurnu galopom – banatski seljak (u filmu Smrt paora Đurice) okončava svoj život pred poterom SS-ovaca. Tim odsudnim činom, Đurica spaja u jedan pokret i povik čitav svoj paorski vek i temelje svog postojanja. A film U predahu donosi nam jednog od bezbrojnih Odiseja XX veka, privremenog povratnika iz rata koji svoju seosku kuću zatiče poharanu, opljačakanu. Idući od kapije do kapije, on vraća svoje ukradeno pokućstvo od suseda, slaže ga u opusteloj kući – da bi zatim svoj dom zapalio. Primoran da se vrati na front, ovaj apsurdni junak svojim činom spasava vlastiti dom od buduće pljačke, a komšije od budućeg nepočinstva prema njemu.

Golubovićevi  junaci ogoljeni su ne bi li ispoljili svoju esenciju, ne bi li nam opisali ono elementarno što pojmovnom određivanju izmiče. Zato nije ni čudo što ovaj autor u režiji koristi i postupke karakteristične za vestern ili samurajski film, a u dramaturgiji princip agona svojstven antičkoj drami. Taj agon zapravo je sukob jedinke sa nemerljivim, a nemerljivo može biti oličeno u Smrti, u beščašću ljudske gomile, ili zlu nastanjenom u samom junaku…

Od sećanja na rat, ličnog i kolektivnog, Predrag Golubović kretao se smelo ka fantazmu i predosećaju rata. U igranom filmu Sezona mira u Parizu (1981) umetnički fantazam proističe iz lika našeg genijalnog slikara, nastanjenog u Francuskoj. Prototip ovog lika bio je veliki vizionar Dado Đurić, a detalji Dadovih platna, korišćeni u filmu, govore o ratnom užasu na arhetipski način, kao o iskonskom zlu i nakaznosti koje u ljudskoj vrsti trajno prebiva. Fantazam vizionara vodi ka predosećanju nesreće: i Sezona mira bila je tačno predosećanje one pokore koja će Evropu zadesiti u iduće dve decenije, od terorističkih akcija širom zapadnih metropola do građanskog rata u SFRJ. Pa i poslednji Golubovićev film, ratna komedija Dobrovoljci  (1986) pokazaće svoj puni profetski potencijal tek pet godina kasnije, u doba krvavog raspada Jugoslavije. I onaj vojnik u rovu negde u Sloveniji, koji daje čuvenu izjavu televiziji („Eto, oni se kao otcepljuju, a mi im kao ne damo.”) čini se da je sišao u stvarnost iz naizgled bezazlene apsurdnosti Dobrovoljaca.

Četvrt veka nakon smrti svoga autora, filmovi Predraga Golubovića  ostaju nam kao trajna svedočanstva o čoveku u ratu, bez obzira je li taj rat tek slućen, već doživljen, ili umetničkom vizijom ovaploćen.  

 

Srđan Vučinić

sr_RSSerbian
en_USEnglish sr_RSSerbian